Komisija za koncesije BiH osnovana je, prema Zakonu o koncesijama BIH, još 2002. godine ali do danas nije izdala niti jednu koncesiju.

Komisija broji sedam članova, većini je mandat istekao prije nekoliko godina, a  predsjedavajući i dva člana Komsije odavno su ispunili uslove za odlazak u penziju.

Sve to ih ne sprečava da godišnje iz budžeta BiH potroše miliom i po maraka.

Šta zapravo radi Kancelarija za koncesije BiH ako ne dodjeljuje koncesije?

"Komisija za koncesije BiH u stvari nije nadležna za izdavabnje koncesija", , pojašnjava - istraživač na portalu "Istinomjer", Dino Šakanović i dodaje da ta Kancelarija ima samo savjetodavnu ulogu.

"To je savjetodavno tijelo pri savjetu ministara koje treba da provede procedure na osnovu kojih bi Savjet ministara izdao koncesiju, a parlamentarna skupština BiH potvrdila tu koncesiju. Do sada ni jedno ministarstvo Komisiji nije uputilo zahtjev za izdavanje koncesije", kaže Šakanović.

Da Komisija za koncesije BiH nema nadležnost za izdavanje koncesija potvrđuje i poslanik PDP-a u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH Mira Pekić.

"Komisija za koncesije BiH je regulatorno tijelo zaduženo za koordinaciju između entitetskih komisija za koncesije nadležni su za rješavanje eventualnih sporova, te za koncesije koje obuhvataju terotoriju oba entiteta ili imaju međunarodni karakret", kaže Pekić.

Dakle Komisija za koncesije BiH za više od 20 godina nije izdala ni jedni koncesiju, ali je zaustavila davanje koncesije za izgradnju hidrocentrale Buk Bijela koju su trebale graditi elektroprivrede Srbije i Republike Srpske.

Za rješavanje tog spora formirana je posebna komisije, ali jedan član Komisije za koncesije BiH se žalio na to jer mu se nije sviđao entitetski ni nacionalni sastav komisije za rješavanje pitanja Buk Bijele. U međuvremenu nekim članovima je istekao mandat, neki su u penziji...

"Komisija sada nije u punom sastavu, novi članovi se ne imenuju, vodi se spor pred Ustavnim sudom BiH koji je pokrenuo jedan član Komisije za koncesije i Komisija je u suštinu u blokati", objašnjava istraživač na portalu "Istinomjer" Dino Šakanović.

Poslanik Mira Pekić dodaje da je Komisija za koncesije BiH od osnovanja pa do danas potrošila 20 miliona maraka.

"Trenutno Komisija ima samo četiri od sedam članova a to nije dovoljno za odlučivanje, i kada bi nešto radili, te ne postoje ni zakonom propisani uslovi za rad Komisije",  dodaje Pekić.

Problem za Komisiju za koncesije BiH je i činjenica da nikada nije usaglešen i usvojen zakon o državnoj imovini i ne zna se ni šta je državna imovina.

Odluka Kristijana Šmita da nametane odluku o zabrani raspolaganja državnom imovinom unijela je dodatnu konfuziju.

"Komisija bi trebala da daje koncesije na imovinu koja je pod zabranom i na koju se ne može dati koncesija. To znači da imamo Komisiju, koja godišnjue košta 1,5 milion maraka i ne radi ništa", kaže istraživač na portalu "Istinomjer" Dino Šakanović.