Gdje je Bosna i Hercegovina danas - 34 godine od punopravnog članstva u Ujedinjenim nacijama? Koliko je suverena, a koliko zavisna? Razapeta između unutrašnjih podjela i globalnih interesa. Kome je i zbog čega bitna na međunarodnom planu i može li do nekog novog članstva stići u trenutnom izdanju? Gosti emisije Plenum FTV-a bili su Muhamed Šaćirbegović, Miro Lazović i Vladimir Andrle.

Lazović: Današnja BiH i dalje je sputana dejtonskim okovima

Miro Lazović, bivši predsjednik Skupštine RBiH, govorio je o značaju 22. maja, datuma prijema Bosne i Hercegovine u Ujedinjene nacije, političkim blokadama koje usporavaju evropski put zemlje, ulozi međunarodne zajednice te ostavci visokog predstavnika Christiana Schmidta. Poručio je da BiH bez promjene ustavnog aranžmana ne može postati članica Evropske unije niti NATO-a.

Govoreći o 22. maju, danu kada je Bosna i Hercegovina primljena u Ujedinjene nacije, Lazović se prisjetio događaja iz 1992. godine i perioda kada je država međunarodno priznata, ali i već suočena s agresijom.

„Bosna i Hercegovina je već tada ušla u, da tako kažem, jedan aranžman kojeg mi tada nismo znali, ali koji se faktički kreirao u Beogradu i Zagrebu. I Bosna i Hercegovina je u raspadu bivše Jugoslavije platila najveću cijenu“, rekao je Lazović.

Istakao je kako su referendum održan 29. februara i 1. marta 1992. godine, potom međunarodno priznanje 6. aprila i prijem u UN 22. maja bili ključni momenti za državnost BiH.

„1. mart je datum koji je, kako ga ja zovem, rođendan ove države i da nije bilo 1. marta ne bi bilo 6. aprila kada je tadašnja Evropska zajednica priznala Bosnu i Hercegovinu, a 22. maja kada su Ujedinjene nacije dale legitimitet Bosni i Hercegovini kao međunarodno priznatoj državi“, kazao je.

Lazović smatra da 22. maj nije adekvatno tretiran kroz institucije i zakonodavni sistem BiH. „Samo ga pominjemo, ali on nigdje nije verificiran kroz sistem, kroz zakone da bi bio obilježavan“, naveo je.

Govoreći o političkom pravcu države, Lazović je poručio da BiH nema alternativu evropskim i euroatlantskim integracijama, ali da postojeći ustavni sistem predstavlja ozbiljnu prepreku.

„Često govorim da BiH ovih 30 godina vozi pod ručnom kočnicom, jer nekad je ona malo spuštena, nekad zategnuta, sve zavisi od političkih igara koje se odvijaju na prostoru BiH“, rekao je Lazović.

Dodao je da sadašnji ustavni aranžman proizvodi stalne blokade koje onemogućavaju provođenje reformi koje zahtijeva Evropska unija.

„Ustav se mora mijenjati i blokade koje su ugrađene u ovaj Ustav konačno se moraju otvoreno postaviti na sto i razgovarati o njima“, poručio je.

Prema njegovim riječima, rješenje vidi u implementaciji presuda Evropskog suda za ljudska prava iz Strasbourga i jačanju individualnih prava građana.

„Ili ćemo postati evropska država kao i sve druge u kome će pojedinac i individua biti stub tog ustava ili ćemo ostati zarobljenici nekih etničkih politika“, kazao je Lazović.

Komentarišući ostavku visokog predstavnika Christiana Schmidta, Lazović je rekao da su brojne špekulacije prisutne u javnosti, ali da je Schmidt i vlastitim potezima doveo sebe u tešku političku poziciju.

„Njegova pozicija u BiH nije samo negirana od strane Milorada Dodika i vlasti Republike Srpske, već je on svojim nekim potezima svoju poziciju složio na način da gotovo sve političke partije pa i neke civilne strukture su imale neki kritički odnos prema njemu“, rekao je.

Posebno je kritikovao odluku o suspendovanju Ustava Federacije BiH prilikom formiranja vlasti. „Mislim da je to velika greška koja je okrenula ogroman broj građana BiH protiv njega“, naveo je Lazović.

Ocijenio je i da BiH trenutno prolazi kroz period u kojem će se odlučivati da li će zemlja ubrzati evropski put ili ostati zarobljena u, kako je rekao, „etničkim kavezima“.

„Današnja BiH ovih 30 godina razapeta je država između Brisela i Dejtona. Brisel traži da bržim putem idemo ka Evropi, a noge su nam sputane Dejtonskim okovima“, rekao je.

Lazović smatra da Evropska unija ima mehanizme da izvrši pritisak na domaće političke aktere kako bi se provele reforme i implementirale presude Evropskog suda za ljudska prava.

„Evropa treba da insistira na provođenju toga i prisiliti domaće političare na realizaciju toga“, poručio je.

Na kraju je izrazio razočarenje domaćim političkim strukturama zbog, kako kaže, nedostatka jedinstvene strategije prema međunarodnoj zajednici.

„Kad god smo mi bili jaki, složni i Amerika je vodila računa o tome, a kad smo ovako nejedinstveni, onda se oni okreću onima koji drže ručnu kočnicu svojim rukama“, zaključio je Lazović.

Andrle: Bez međunarodnog priznanja pitanje je da li bi Bosna i Hercegovina danas postojala

Vladimir Andrle, predsjednik Jevrejskog kulturno-prosvjetnog i humanitarnog društva La Benevolencija, izjavio je da je 22. maj, datum prijema Bosne i Hercegovine u Ujedinjene nacije, jedan od najvažnijih događaja u modernoj historiji države.

„Ja bih rekao, poslije referenduma o nezavisnosti, najznačajnijim u historiji Bosne i Hercegovine iz razloga što bez međunarodnog priznanja prvo bi se mnogo lakše ubila Bosna i Hercegovina“, kazao je Vladimir Andrle govoreći o značaju međunarodnog priznanja Bosne i Hercegovine.

Dodao je kako se iz današnje perspektive jasno vidi da je postojao dugoročan plan razbijanja države.

„Iz ove perspektive, preko 35 godina od rata, zna se da je to bio višegodišnji plan ubijanja Bosne i Hercegovine i ubijanja Jugoslavije“, rekao je Andrle.

Naglasio je da bi bez međunarodnog priznanja Bosne i Hercegovine današnje prijetnje njenom opstanku bile mnogo ozbiljnije.

„Možda je čak i pitanje da li bi Bosna i Hercegovina bila da nije bilo međunarodnog priznanja Bosne i Hercegovine u UN-u“, istakao je.

Andrle smatra da se 22. maj treba značajnije obilježavati. „Ja se nadam da će se to aktualizirati i značajnije obilježavati ne samo u Bosni i Hercegovini, nego i u UN-u“, rekao je.

Govoreći o evropskom putu Bosne i Hercegovine, Andrle je naglasio važnost prava manjina i implementacije presuda Evropskog suda za ljudska prava.

„Prvenstveno mislim da će se budućnost Bosne i Hercegovine lomiti upravo na pravima manjina, to jeste ‘ostalih’, kako je to navedeno u našem sistemu“, kazao je.

Dodao je da bez provođenja evropskih presuda BiH teško može napredovati ka Evropskoj uniji. „Bez toga sumnjam da mi možemo u EU“, rekao je Andrle.

Istakao je i zabrinutost zbog toga što se u javnom prostoru sve manje govori o pravima manjina i kategoriji „ostalih“. „U posljednjih godinu i po dana u javnom diskursu više se ne pominju manjine i ostali, nego isključivo tri konstitutivna naroda“, naveo je.

Smatra da međunarodna zajednica ne posvećuje dovoljno pažnje implementaciji evropskih presuda za ljudska prava. „Međunarodna zajednica jednostavno, čini mi se, nema ni tu hrabrost, možda čak ni motiv, da se više bavi Evropskom konvencijom o ljudskim pravima“, kazao je Andrle.

Govoreći o ulozi visokog predstavnika, naglasio je da institucija OHR-a mora djelovati u okviru Dejtonskog sporazuma. „Visoki predstavnik, ko god to bio, treba da drži nadležnosti koje su opisane u Aneksu 10 Dejtonskog sporazuma i to je za visokog predstavnika sveta knjiga“, rekao je.

Posebno je ukazao na problem što Bosna i Hercegovina ni danas nema zvanično preveden ustav. „Mi od Dejtonskog sporazuma pa do danas nemamo zvanično preveden Ustav Bosne i Hercegovine i naš ustav je na stranom jeziku“, istakao je Andrle.

Dodao je da upravo zbog toga postoji prostor za različita tumačenja ključnih ustavnih pojmova. „Vrlo je lako manipulisati terminologijom koja se nalazi u samom ustavu, konkretno terminom konstitutivnih naroda i šta to u stvari znači“, zaključio je Andrle.

Šaćirbegović: Rat u BiH bio je rat protiv različitosti, a međunarodna zajednica nije reagovala na vrijeme

Muhamed Šaćirbegović, prvi bh. ambasador pri UN i bivši ministar spoljnih poslova BiH, izjavio je da međunarodno priznanje Bosne i Hercegovine i prijem u Ujedinjene nacije predstavljaju historijski trenutak, ali da svijet uprkos upozorenjima nije spriječio agresiju i genocid.

„Vi ste pokazali tačnu sliku. Mislim da u to vrijeme mnogi nisu baš toliko podržavali, ne samo BiH, nego čak neku vrstu intervencije da se zaustavi ono što je već počelo prije maja 1992. godine“, rekao je Šaćirbegović.

Istakao je da se kasnije kroz dokumente moglo vidjeti da su informacije o etničkom čišćenju postojale mnogo ranije.

„Mi smo saznali kasnije, kroz neke tajne dokumente, da se već za mjesec i po dana znalo šta se dešava u nekim mjestima oko BiH, gdje je već etničko čišćenje počelo“, kazao je.

Dodao je da su pojedini međunarodni akteri željeli nestanak Bosne i Hercegovine. „Neki su, ja mislim, željeli da BiH nestane i to bi bio po njima možda najlakši način da se riješi problem“, rekao je.

Naglasio je da je BiH opstala zahvaljujući ljudima koji su je branili. „A kad nismo nestali, zbog onih koji su odbranili BiH, oni građani i oni lideri kao Miro Lazović, onda je njima bilo možda najvažniji cilj da pokažu da smo mi svi isti“, naveo je.

Šaćirbegović smatra da je rat bio usmjeren protiv same ideje različitosti. „Rat u BiH bio je prvo protiv različitosti“, istakao je.

Dodao je da su politike koje su vodile rat pokušavale sukob predstaviti drugačije. „Oni su pokušali da prvo ovo prikažu kao neka vrsta građanskog ili čak vjerskog rata“, rekao je.

Govoreći o podršci iz inostranstva, posebno je izdvojio ljude u SAD-u koji su podržavali ideju multietničke Bosne i Hercegovine.

„Mi smo sigurno na tome radili da imamo podršku, bar u Americi, sa onim ljudima koji su vjerovali u različnost“, kazao je.

Naglasio je da je Bosna i Hercegovina kroz historiju bila simbol različitosti. „BiH predstavlja ne samo slobodu, nego i različnost“, rekao je.

Osvrnuo se i na današnji odnos prema različitostima u svijetu. „Žalosno, kad sam ja mislio da je Amerika neki model za BiH, izgleda da BiH postaje model za Ameriku“, naveo je Šaćirbegović.

Govoreći o ulozi Ujedinjenih nacija danas, ocijenio je da ta organizacija više nema nekadašnji utjecaj. „Ujedinjene nacije više nisu tu gdje BiH može naći svoju budućnost“, kazao je.

Dodao je da BiH mora graditi partnerstvo s evropskim državama i institucijama. „Ako nisi partner, onda si predmet“, rekao je.

Osvrćući se na Dejtonski sporazum, Šaćirbegović je kazao da je Bosna i Hercegovina vraćena u okvir nacionalnih podjela.

„Dejton je Bosnu vratio nazad u jaje“, istakao je. Dodao je da su zapadne sile insistirale na takvom konceptu. „Tražili su od naše delegacije da idemo nazad na neki koncept nacionalistima“, rekao je.

Kao jedini izlaz vidi evropske integracije Bosne i Hercegovine. „Bosna i Hercegovina treba da ide naprijed po evropskom putu integracija“, poručio je Šaćirbegović.