Reporter Federalne televizije posjetio je Safeta Salkanovića iz Medakova kod Tešnja, čije vješte ruke izrađuju frule i održavaju ovaj tradicionalni zanat. Zvuk frula prkosi vremenu, te se i danas čuje i traži.

Frula je prije više decenija bila nezabolazan dio svakodnevnog života bosanske porodice, a svaki dječak je želio da je ima.

Ljubav prema ovom instrumentu, priča nam Safet, javila se u mladosti, kada su se još čuvala stada ovaca. „Uvijek sam sanjao da i ja imam dobru frulu. Tako sam, uz pomoć Fadila i Seada Haračića, počeo da pravim frule.“

Prije više od tri decenije Safet je ručno napravio prvu frulu i od tada, kaže, neprestano uči.  „Ne pravimo frule od okruglog drveta, nego se, striktno, drvo cijepa da se ide uz god“, objašnjava nam Safet.

Dodaje da se frula radi od drveta šljive, te od brekinje - jedne vrste divlje kruške. „To je dobar materijal. Od njega se čak prave blok-flaute i tipke za klavira“, ističe.

A kada frula bude gotova, dodaju se karike i radi impregnacija ili zaštita. „Impregnacija drveta se radi uz pomoć parafinskog ili čistog lanenog ulja“, objašnjava Safet.

Kao i svaki instrument i frula se mora tonski ugoditi. „Frule je prve počeo testirati Sead Haračić. Rekao mi je da ove moje nisu loše. Imam zvučni štimer koji nam očitava tačan ton na fruli“, govori Safet.

Dobra frula danas košta 300 eura, i više.

„Zadovoljan sam, a zadovoljni su i frulaši koji kupuju frule od mene. Moje frule se nalaze na svim kontinentima osim Afrike. Ali mislim da će i u Afriku neka da ode“, kaže nam on.

Za kraj, kaže kako se muzika vraća tradiciji te da je budućnost frule neupitna.